Febrilne konvulzije kod dece (fras) Featured

  • 32.jpg

Šta su febrilne konvulzije?

Febrilne konvulzije (u narodu poznatije kao fras) predstavljaju jedan od najčešćih neuroloških poremecaja ranog detinjstva. Zbog dramatične kliničke slike koju mogu dati i relativno velike učestalosti predstavljaju problem koji se mora dobro poznavati, adekvatno dijagnostikovati i na odgovarajući način terapijski zbrinuti.

Febrilne konvulzije (febrilni napadi) se najčešće definišu kao konvulzivni napadi koji se javljaju u toku povišene temparature kod dece od 6 meseci do 5 godina, pri čemu se u dijagnostičkom tretmanu mora jasno isključiti infekcija centralnog nervnog sistema (meningitis, encefalitis) ili postojanje akutnog ili hroničnog neurološkog oboljenja. 

Kod koga se javljaju febrilne konvulzije?

Febrilne konvulzije se javljaju kod 2-4% dece od čega se oko 50% slučajeva javlja između prve i druge godine života. Anamnestički podaci o pojavi febrilnih konvulzija među članovima uže porodice su značajan podatak, jer je primećeno da je učestalost povećana kod dece sa pozitivnom porodičnom anamnezom. Etiologija je još uvek nepoznata. Verovatno se radi o sniženom pragu tolerancije na povišenu temperaturu što može biti u korelaciji sa nerazvijenošću termoregulacionog centra, tako da pojava visoke temperature kod takve dece može delovati prokonvulzinogeno. Recidivi febrilnih konvulzija se javljaju kod 30-40% dece. 

Faktori rizika za pojavu febrilne konvulzije

Faktori rizika za pojavu recidiva su febrilne konvulzije u prvoj godini zivota, familijarna pojava febrilnih konvulzija, napadi pri nižoj temperaturi (do 38, 5°C), pojava epilepsije kod bliskih rodjaka, kompleksne febrilne konvulzije, poremećaji u psihomotornom razvoju, i kratko trajanje bolesti pre pojave febrilnih konvulzija.

Polovina recidiva febrilnih konvulzija se javlja unutar 6 meseci, 75% za godinu dana, a 90% unutar dve godine od prvog napada. Febrilne konvulzije se češće javljaju kod dečaka. 

Šta je uzrok febrilnih konvulzija?

 Biološka osnova febrilnih konvulzija još uvek je nepoznata i prepisuje se brojnim činiocima.

Najčešće se ispoljavaju pri naglom skoku temperature koja je veća od 38, 5°C, tako da često predstavljaju prvi simptom bolesti deteta. Obično roditelji daju podatak da do pojave konvulzija nisu primetili povišenu temperaturu ili da se temperatura teško spušta, čak i uz primenu antipiretika. Među najčešćim uzrocima povišene temperature koji mogu dovesti do pojave febrilnih konvulzija su virusne infekcije gornjih respiratornih puteva, bakterijske infekcije gastointestinalnog trakta (šigeloze), urinarnog trakta, akutno zapaljenje srednjeg uha, vakcinacije.

Najviše slučajeva pojave febrilnih konvulzija primećeno je u toku januara, juna, avgusta i novembra meseca.

Kako se ispoljavaju febrilne konvulzije?

Klinička slika je veoma dramatična i frustrirajuća za svakog roditelja.

Razlikuju se tipične i atipične febrilne konvulzije.

Tipične ili proste febrilne konvulzije su generalizovani napadi kod dece uzrasta od 1-5 godina, koji traju kraće od 15 minuta, i ne ponavljaju se unutar 24h. U ovim napadima dete najčešće okrene i fiksira očne jabučice u jednu stranu, izgubi svest i počne da se trese, najčeće uz plavilo oko usana. U takvim napadima česte su duže pauze disanja koje stvaraju povećanu paniku i uplašenost roditelja. 

Atipične ili kompleksne febrilne konvulzije su fokalni ili hemigeneralizovani napadi koji traju duže od 15 minuta i javljaju se više puta u toku dana. Posle napada zapažaju se prolazni ili trajni neurološki ispadi (Todova pareza). 

Dijagnoza febrilnih konvulzija

Dijagnoza se postavlja detaljno uzetom anamnezom o tipu napada, trajanju, položaju tela , kao i isključivanjem akutne infekcije centralnog nervnog sistema - meningoencefalitisa. Veoma je važno da ukoliko se detetu ovako nešto dogodi, da se roditelji jave neuropedijatru.

Isto tako je od presudnog značaja da roditelji u trenutku konvulzija budu pribrani kako bi što bolje mogli da opisu šta se tačno dogodilo sa detetom i kako je to tačno izgledalo. Nakon svakog napada obavezno treba konsultovati pedijatra odnosno neuropedijatra radi isključivanja akutne infekcije centralnog nervnog sistema.

Kod sve dece neophodno je sprovesti kompletan dijagnostički protokol koji se sastoji od detaljne anamneze, neuropedijatrijskog pregleda, laboratorijskih analiza (SE, krvna slika, pregled urina, glikemija, jonogram, transaminaze).

Kada postoji sumnja na infekciju CNS-a rade se  laboratorijke pretrage, kao i lumbalna punkcija, posebno ako je dete mlađe od godinu dana, a jasan uzrok febrilnosti nije definisan.

EEG snimanje se ne radi rutinski kod dece sa tipičnim febrilnim konvulzijama 

Kako izgleda dete  koje dobije febrilne konvulzije?

Konvulzije obično nastaju prvih par sati od početka rasta temperature. Dete iznenada izgleda čudno, pogled je fiksiran, disanje otežano, koža može biti tamnije prebojena.

S detetom se ne može uspostaviti kontakt, što obično ne traje duže od jednog minuta.

Šta treba preduzeti?  

Lečenje napada febrilnih konvulzija!

Ovo stanje je, naravno, zastrašujuće za roditelja! Najvažnije (i najteže) je da ostanete prisebni!Ohrabrujuća je okolnost da većina napada prolazi spontano nakon nekoliko minuta.

Ukoliko napad traje duže, prekida se terapijom diazepamom, čepićima za rektalnu primenu i ovaj lek deluje već u prvih 10 minuta od primene.Dete koje ima napad febrilnih konvulzija treba položiti na bok ili pažljivo na stomak kako ne bi došlo do zapadanja jezika. Nije potrebno detetu nasilno otvarati usta, niti je potrebno lupkati dete po licu, što roditelji imaju običaj da rade, jer to neće pomoći. Treba preduzeti sve raspoložive mere za snižavanje temperature - antipireticima, rashladjivanjem deteta stavljanjem obloga sa alkoholom i mlakom vodom jer terapija diazepamom ne pomaže za snižavanje temperature.

Sprečavanje (profilaksa) ponovnog javljanja febrilnih konvulzija

Akutna profilaksa fenobarbitonom intramuskularno sprovodi se kada dete kod lekara stigne kada je napad već prošao, a njen cilj je da se spreči napad u narednim satima u kojima se može očekivati ponovni porast temperature. Hronična kontinuirana profilaksa sprovodi se kod dece sa složenim febrilnim konvulzijama. Svakodnevno se daje fenobarbiton (ili valproat) do četvrte-pete godine života uz periodične neuropedijatrijske kliničke i elektroencefalografske (EEG) preglede.

Prognoza

Prognoza tipičnih febrilnih konvulzija je odlična.

Ne postoje dokazi da febrilne konvulzije mogu prouzrokovati oštećenje mozga. Samo kod veoma malog broja dece sa složenim febrilnim konvulzijama kasnije se može javiti epilepsija.

Posle početnog šoka roditelja da im je dete preživelo dramatičan napad tipa febrilnih konvulzija većina roditelja će po razgovoru sa lekarom i u toku neuropedijatrijskog praćenja videti da se njihovo dete normalno psihomotorno razvija.

Iako su prvi zapisi o pojavi konvulzija pri povećanoj temperaturi kod odojčeta i malog deteta još iz perioda od pre 2000 godina, lekari sve do današnjeg dana ne mogu da pronadju načine da objasne roditeljima da je to jedno prolazno stanje, koje izgleda mnogo stresnije i dramatičnije nego što je stvarno opasno, da će proći, a da od pedijatra mogu da dobiju sve potrebne savete šta da rade ako se ponove, kao i na šta da obrate pažnju. 

To je i cilj ovog teksta:

Ako Vaše dete dobije povišenu temperaturu, snižavajte je tuširanjem oblogama od mlake vode, antipireticima, posmatrajte koji deo tela grči,da li je pogled ukočen  da li se umokrio, koliko to sve traje. Dete nemojte udarati po licu, to neće skratiti vreme koliko ce napad trajati. Budite sigurni da ukoliko do ponovljenog napada dodje, posle razgovora sa vašim pedijatom, znaćete sve šta treba da radite,  koje lekove da primenite i videćete da nije toliko strašno kao što izgleda. 

Izvori: mojpedijatar.co.rs;  roditelji.me

Pregleda
4464
Objavljeno