Deca su izlozena povecanom riziku od promrzlina u odnosu na odrasle.

Kako se približava hladno vreme, potrebno je pripremiti se i sačuvati dete od hladnoće.

Sta su promrzline?

Promrzlina je zamrznuta koža ili tkivo usled izloženosti ekstremno niskim temperaturama, obično ispod 0. Mesta koja bivaju najviše pogođena su ruke, stopala, nos i uši. Obično je samo koža pogođena, ali se dešava da hladnoća zahvati tkiva i mišiće. Ukoliko se ne leči može ostaviti trajne posledice. Deca pre nego odrasli dobijaju promrzline i jako je bitno ograničiti izlaganje niskim temperaturama.

Dešavaju se na najudaljenijim delovima tela od srca. Razlog tome je što telo želi da ostane živo tako da preseca dotok krvi do suženih delova kako bi sačuvalo energiju i toplotu za vitalne organe – srce i pluća. 

Uzrok i prevencija 

Najčešći uzrok je izloženost ekstremno hladnom vremenu. Neadekvatna ili mokra odeća na hladnoći povećavaju rizik od nastajanja promrzlina. Kada je vetar slab, vreme da nastanu promrzline se znatno smanjuje. Ako je izlazak iz kuće neizbežan, treba preduzeti mere opreza i zaštiti kožu. Nošenje odgovarajuće odeće, kao što je kapa, rukavice, kaput će štititi najizloženije i najrizičnije delove tela. U slučaju da nemate rukavice, ruke stavite ispod pazuha.

Deca su izložena hladnom vremenu dok idu ka školi, vraćaju se ili čekaju autobus na autobuskoj stanici. Ako ne možete da im obezbedite toplu sredinu dok se nalaze u takvim situacijama, obezbedite im vožnju do i iz škole svakoga dana dok je mnogo hladno. 

Promrzline mogu biti akutne ili hronične

Akutne promrzline nastaju pri kratkotrajnom izlaganju nekih delova tela veoma niskim temperaturama (oko -30C). Do ovakvih promrzlina može doći kada se radi sa uređajima čiji su delovi na veoma niskoj temperaturi (tečni azot...) ili u avionu, na velikim visinama, kada popusti neki deo opreme.

Hronične promrzline nastaju zimi, kada se pojedini delovi tela izlažu duže vreme niskim temperaturama, od oko -5 oC do -20 o C. Do ovakvih povreda dolazi kod radnika na otvorenom ili kod planinara, skijaša ili turista kada zalutaju ili dođe do neke nezgode. U najvećem broju slučajeva stradaju: noge (80%), ruke (5%), pa zatim uši, nos...

Prema stepenu oštećenja kože i tkiva, promrzline mogu imati tri stepena.

Promrzline prvog stepena manifestuju se tako što je koža bleda i hladna, a kada počnemo da je zagrevamo, javljaju se crvenilo, otok i svrab.

Promrzline drugog stepena manifestuju se takođe bledom i hladnom kožom, ali pri zagrevanju dolazi do crvenila, otoka i plikova. Plikovi su veoma bolni, prskaju i nastaju otvorene rane koje sporo zarastaju.

Promrzline trećeg stepena manifestuju se bledoplavom i hladnom kožom, ali pri zagrevanju dolazi do crvenila, otoka i plikova. U ovom slučaju su plikovi sa krvavim i gnojnim sadržajem, pri čemu je potkožno tkivo izumrlo, čak "nekroza tkiva" može doći do kostiju.

Lečenje

Zagrevanje smrznutih delova tela je najbolji način da se izborite sa promrzlinama. Ipak, treba ići postepeno, od toplog okruženja do ćebića. Ako pokušate da ugrejete kožu nečim pretoplim rizikujete da se pojavi veliki bol i opekotina. Nikada ne trljajte i ne masirajte smrznuti deo jer biste mogli izazvati veću štetu povređenom tkivu.

Jako je bitno da deca imaju česte pauze kada se zimi igraju napolju. Saslušajte sve ono što Vam dete priča.

Bol, svrab i bela boja ruku i stopala su znaci koje ne smete ignorisati.

Prva stvar koju treba uraditi je skloniti se unutra, na toplo. Skinite svaki mokar komad odeće. Umotajte dete u suvo, toplo ćebe. Ukoliko su se pojavili simptomi usled igranja napolju, ovim merama će se otkloniti. Kada se smrznuto mesto zagreje, boja kože se vraća i dok se vraćaju osećaji, mesto može da pecka i svrbi. Nije dobar znak ako se nastavi utrnulost nakon utopljavanja. Ako se to desi ili se počnu stvarati plikovi, odmah potražite medicinsku pomoć.

Promrzline su stanje koje ne treba olako shvatati. Ako Vam je hladno napolju, budite sigurni i da je detetu hladno. Odrasli bolje održavaju toplotu tako da su deca podložnija promrzlinama. Izbegavajte zadržavanje napolju kada je veoma hladno. 

Prevencija

Promrzline se sprečavaju adekvatnom odećom: kapom, šalom, rukavicama, debelim čarapama i čvrstom obućom (zaštitom od vlage i hladnoće). Najbolja je višeslojna laka odeća jer ona bolje štiti od jednog sloja debele i teške odeće.

Ukoliko se predviđa boravak na izuzetno hladnom vremenu, potrebno je jesti više manjih obroka a izbegavati previše masnu hranu, zato što se za jaku hranu troši energija na uštrb zagrevanja tela.

Hodanje i vežbanje ubrzava cirkulaciju pa smanjuje mogućnost smrzavanja.

Pušenje i duvanski dim samo otežavaju disanje i cirkulaciju, a to nikako nije povoljno kada je osoba izložena niskim temperaturama. 

Izvori:  krstarica.com;  mojabeba.com